1.TEMA: ETIKETIRANjE
RADIONICA ZA UČENIKE
Naziv radionice: Etiketiranje
Radionicu realizuje nastavnik koji je završio obuku zajedno sa učenicima i mentorima
Radionica traje dva školska časa, odnosno 90 minuta. Aktivnosti u okviru radionice mogu da budu raspoređene na način koji najbolje odgovara vremenskoj organizaciji rada nastavnika i određenog odeljenja.
Potreban materijal: komadići papira,samolepljiva traka i obične/ hemijske olovke
Cilj: Prepoznati kako etiketiranje ljudi može da ograniči individualni potencijal i utiče na odnose.
NEOPHODNO je da se pobrinete da nijedan učesnik ne postane agresivan ili uvređen bilo kojom upotrebljenom etiketom.
Aktivnosti
1. Izdvojite pozitivne i negativne etikete ili stereotipe koji se često koriste u zajednici u kojoj učenici žive. Ovo može da uključuje i etikete poput: pametan, lenj, stidljiv, nasilan, itd. Pokušajte da se setite barem onolikog broja različitih etiketa, koliko ima učesnika u grupi.
2. Napišite ove etikete na komadiće papira i zatim samolepljivom trakom zalepite te komadiće papira na leđa svakog učesnika.
Napomena: S ciljem da ova aktivnost bude delotvorna, veoma je važno da učesnici ne vide etikete koje su zalepljene na njihovim sopstvenim leđima; trebalo bi da oni mogu da vide samo etikete zalepljene na leđima drugih.
3. Nasumično zamolite dvoje ili troje učesnika da izvedu kratku predstavu u kojoj će se odnositi jedni prema drugima u skladu sa etiketama koje su im dodeljene.
4. Zamolite svakog učesnika da u toku trajanja predstave, pokušaju da pogode šta piše na njihovoj etiketi na osnovu toga kako su tretirani tokom predstave, a zatim da razmisle o sledećim pitanjima:
Kakav je osećaj kada vas neko tretira prema etiketi?
Kakav je osećaj tretirati nekog drugog prema etiketi?
Nakon što učesnici odgovore na ova pitanja, zamolite ostatak grupe da iznesu svoje reakcije na predstavu.
5. Zamolite i ostale učesnike da izvedu svoje kratke predstave, dajući im dovoljno vremena da posle svake predstave pokušaju da pogode šta piše na njihovim etiketama, kao i da se osvrnu na to kako su se osećali.
6. Otvorite diskusiju sa ostatkom grupe.
Pitanja za diskusiju:
• Kako reagujete kada vas neko tretira prema određenoj etiketi?
• Kako reagujete kada vi ili neko drugi tretirate drugu osobu prema etiketi?
• Da li se ove etikete često koriste u vašoj zajednici? Koje druge primere etiketa ljudi koriste?
• Zašto ljudi etiketiraju druge ljude?
Koje su posledice etiketiranja pojedinaca? Koje su posledice po odnose? Razmišljajući o aktivnosti o moći i odnosima, šta mislite kakva veza postoji između etiketiranja i moći?
• Šta ste naučili ovde, a šta možete da primenite u sopstvenim životima i da ponesete sa sobom nazad u svoje zajednice?
• Kako možete da izbegnete etiketiranje drugih?
• Kako možete da ohrabrite druge mlade ljude da ne etiketiraju druge?
Zaključni komentar voditelja
Etikete i stereotipi utiču na ljude kao pojedince kao i na njihove veze sa drugima. Važno je da se kritički razmišlja o tome kako se odnosite prema ljudima i načinu na koji se ljudi ponašaju prema vama i kako možete „odučiti“ neke od načina na koje stupate u odnose sa drugima. Na primer, kako da ne:
1. Osuđujete nekog pre nego što ga upoznate;
2. Koristite etikete ili pogrdne nadimke;
3. Diskriminišete nekog na osnovu pola, religije, etničke pripadnosti ili socioekonomske klase;
4. Pravite od nekoga u porodici i/ili zajednici ”žrtvenog jarca”;
5. Budete nefleksibilni ili tvrdoglavi u svojim stavovima;
6. Pokazujete ravnodušnost, ćutanje ili inat.
Osećaj pripadnosti grupi i da nas grupa prihvati onakvima kakvi jesmo je od velikog značaja za učenje i razvijanje naših individualnih i kolektivnih potencijala. Kako budete dalje odmicali sa ovim sesijama aktivnostima i u vašim svakodnevnim životima, trebalo bi da aktivno pokušate da prevaziđete etiketiranje i da budete otvoreniji u vašem odnosu prema drugima.
RADIONICE ZA RODITELjE I/ILI NASTAVNIKE I/ILI UČENIKE
TEMA: DRUŠTVENE MREŽE
1. Asocijacija na reč društvene mreže i šta su društvene mreže (10 minuta)
Voditelj ima unapred spremljenu definiciju pojma socijalne mreže a koja je pristupačna deci i jasna. Ona se može napisati na jednom slajdu i nakon vežbe prikazati učesnicima.
Voditelj pita učesnike koja im je prva asocijacija na reč društvene mreže. Sve odgovore zapisuje na flip čart bez obzira na to šta učesnici kažu. Nakon što je napisao sve njihove odgovore, definiše društvene mreže u skladu sa najčešće korišćenom definicijom koristeći za integraciju neke od produkata učesnika koji mogu da se uklope u tu definiciju.
Asocijacije učesnika na reč društvene mreže treba iskoristiti kako bi se definisalo šta su društvene mreže imajući u vidu definiciju za koju se voditelj opredelio.
2. Koje društvene mreže poznaju? (10 minuta)
Voditelj može da ima unapred pripremljen slajd sa napisanim društvenim mrežama.
Voditelj pita učesnike koje sve društvene mreže oni poznaju. Učesnici će navoditi sve dok budu imali ideja. Voditelj zapisuje sve na flip čartu i nakon što učesnici nabroje sve mreže koje znaju, voditelj sa slajda prikaže koje sve mreže postoje i eventualno pomene neke zanimljivosti vezane za pojedine društvene mreže (npr. mreža za kućne ljubimce, za milionere itd.)
3. Gledanje filma „Da li su socijalne mreže hir?“ (20minuta)
Nakon gledanja filma, voditelj pita učesnike koji su im utisci i daje uputstvo da svako svoj utisak zabeleži na stiker. Pravilo je jedan stiker jedan utisak. Učesnici stikere zalepe na flip čartu. Voditelj stikere tj. utiske grupiše i izdvaja one koji govore o prednostima korišćenja društvenih mreža i one koji govore o rizicima koji prete sa korišćenjem. Pre nego voditelj kaže učesnicima da ih je grupisao kao prednosti i rizike, treba sam prvo da ih pita kako biste nazvali ovu kategoriju a kako drugu kategoriju, kako bi video kako učesnici te kategorije percipiraju. Tek kada sa učesnicima usaglasi nazive kategorija, tada ih tek piše iznad stikera na flip čartu gde je lepio stikere.
Nakon ove aktivnosti, voditelj dodaje neke prednosti koje učesnici nisu naznačili, ili rizike koje nisu pomenuli i naveli. Ukoliko se desi da o rizicima nisu govorili, voditelj pozove učesnike da razmisle i o rizicima i navedu koji bi to mogle biti.
Važna stvar ove aktivnosti je da voditelj naglasi i pozitivne vrednosti korišćenja mreža jer ćemo se rizicima baviti tokom cele obuke.
4. Definisanje pravila bezbednog korišćenja društvenih mreža i interneta i nemački film „Gde je Klaus?“ (40 minuta)
Učesnicima se pusti kratki nemački film Gde je Klaus (1 minut). Nakon gledanja filma, voditelj podeli učesnike u 9 grupa da prodiskutuju ono što su videli u okviru filma i da imajući to u vidu, definišu 3 najvažnija i prioritetna pravila sigurnog korišćenja interneta ili ponašanja na društvenim mrežama i da nađu neki znak za svoje pravilo odnosno simbol koji ga najbolje opisuje.
Svaka grupa piše svoja pravila na papiru a4. Nakon što su sve grupe završile, voditelj zalepi papire na kojima su ispisana pravila grupe na flip čart tablu. Nakon toga, da im zadatak da svaki učesnik priđe tabli i odabere i označi 5 pravila za koja misli da su najvažnija. Nakon što svi to urade, 5 pravila koja su dobila najviše glasova se biraju kao 5 ključnih pravila za sigurno korišćenje društvenih mreža i ona ostaju do kraja seminara u prostoru koji se koristi za rad.
Voditelj integriše, pročita pravila i podseti učesnike na još neka od pravila ukoliko su ih učesnici zaboravili.
5. Integracija (10 minuta)
Mini diskusija o tome zašto je važno svako od ovih pravila. Šta ona obezbeđuju, zašto su značajna i zašto treba da budu definisana u vidu pravila.
TEMA: PREVARE PUTEM INTERNETA I TRAGOVI KOJE OSTAVLjAMO ZA SOBOM
RADIONICA ZA UČENIKE
1. Mali podsetnik (5 minuta)
U okviru ove sesije učesnici će se prvo podsetiti prethodno pređenih lekcija o virusima i drugim malicioznim programima. Voditelj najavljuje učesnicima igricu i kojom temom će se baviti nakon završetka igrice.
2. Primeri zloupotreba i prevara putem virusa (20 minuta)
Nakon toga što su se učesnici podsetili toga šta su virusi i koji sve virui postoje, učesnici se dele u šest grupa. Grupe će imati sledeće zadatke:
• prva grupa – opis prevara koje uzrokuju virusi,
• druga grupa – posledice prevara koje uzrokuju virusi i
• treća grupa – preventivne mere koje se odnose na zaštitu od virusa.
U slučaju da imaju mogućnost pristupu internetu, neke od primera mogu potražiti i na mreži. Svaka od grupa koje izlažu će dobiti hamer na kome će u kratkim crtama ispisati svoje zadatke. Pošto će po dve grupe imati isti zadatak, voditelj će izabrati jednu grupu koja će prezentovati svoj zadatak, dok će druga grupa dopunjavati sve što prva nije rekla. Voditelj poredi rezultate po zadacima i ukazuje na to šta je koja grupa prepoznala, i dodaje ono što je izostavljeno.
3. Pronalazak popularnog besplatnog antivirus programa (15 minuta)
Voditelj kroz prezentaciju u slikama demonstrira pronalaženje i instaliranje besplatnog antivirus programa. Prikazati učesnicima kako obrisati virus i kako skenirati fajlove antivirus programom.
4. Sumiranje potencijalnih problema i preventiva (10 minuta)
Nakon izlaganja svih grupa voditelj uzima flipčart, deli ga na dve kolene markerom. U jednoj koloni piše “problem“ u drugoj koloni piše “preventiva“. Voditelj pita učenike da kažu koja je akcija simptom prema kome se može naslutiti da je računar zaražen virusom i upisuje ga u prvu kolonu (gubljenje podataka, usporavanje rada računara, brisanje fajlova na zaraženim računarima, nemogućnost pokretanja programa, spora internet konekcija, kontrola „spolja“ u vidu slanja elektronske pošte koju niste poslali, pokretanje programa bez da ste sami inicirali akciju, uključena kamera bez vašeg znanja). Odmah zatim pita učenike da se jave i kažu koja je “preventiva“ i upisuje je u kolonu predviđenu za to (pravljenje bekapa, podešavanje spam filtera, redovno ažuriranje antivirus programa, skeniranje računara antivirus programom i brisanje virusa).
5. Radionica Teritorija (10 minuta)
Voditelj na podu postavlja četiri hamer papira i marker na svakom od njih. Voditelj deli učenike u četiri grupe. Svaka grupa se sastoji od pet učenika tako da u grupi budu ravnomerno zastupljeni učenici svih starosnih grupa. Zadatak svake grupe je da oni zajedno kao grupa na hamer papir stajanjem zauzmu što manji prostor. Voditelj im nakon ove instrukcije daje dva minuta da isprobaju najkomforniju pozu i da se dogovore ko će gde stajati, šta će raditi kao i da to urade van hamer papira van njihove teritorije. Nakon što su grupe iscrtale svoju teritoriju, voditelj ukazuje na prostor koji ostavljamo u realnom svetu i upoznaje učesnike sa razlikama virtuelnog i realnog sveta u kontekstu podataka koje za sobom ostavljamo. Voditelj poziva učesnike da razmišljaju o tome koliki trag za sobom ostavljaju u online svetu nastavlja sa tom temom kroz narednu aktivnost Digitalna forenzika.
6. Digitalna forenzika (25 minuta)
U okviru ove radionice učenici će proći kroz radionicu “Moj 24-časovni digitalni zapis“. Voditelj zapisuje na flipčartu primer situacija u kojima ostavljamo podatke u digitalnom svetu o sebi u okviru jednog dana(svesno ili nesvesno). Nakon toga poziva učenike da na papiru napišu i da razmisle koliko puta u toku dana oni ostavljaju digitalni zapis. Nakon toga učenici koji imaju najviše zapisa će pročitati svoj dan u digitalnom svetu. Nakon ovoga sledi sumiranje i navođenje onih zajedničkih tragova koje svi najčešće ostavljamo.
Voditelj sa učenicima diskutuje o mogućnostima brisanja podataka o sebi nakon što su ostavili digitalni trag (npr. defragmentacijom i formatiranjem diska). Najčešće odgovore učesnika će prokomentarisati i objasniti da podaci i pored toga stoje zapisani na disku (uprkos mišljenju većine da će sve biti obrisano nakon što obrišemo istoriju pregleda na našem računaru ili nakon toga što se izlogujemo, obrišemo profil te voditelj ističe da „clear history“ ne znači obavezno i definitivno i trajno brisanje podataka.itd..). Voditelj objašnjava učesnike o vaćnosti čuvanja nekih od podataka u slučajevima digitalnog nasilja jer se podaci dobijeni digitalnom forenzikom mogu koristiti kao sudski dokaz i objašnjava na koji način forenzika može učestvovati u policijskoj istrazi (na primer, u dokaznom postupku kod pedofila ili nekog ko se bavi dečjom pornografijom potrebno pronaći nekoliko slika na kompromitovanom računaru, ili npr. ako u nekom postupku želite dokazati da se dve osobe poznaju, onda se ne mora naći kompletan dokument, već je dovoljno pronaći na disku ime, broj telefona ili e-mail adresu što može biti osnovana sumnja da se dvoje poznaju. U procesu defragmentacije, jedan deo podataka će biti obrisan, dok će jedan deo ostati.).
Voditelj skreće pažnju učesnicima da digitalni dokaz o nasilju, kao i svaki drugi dokaz ima svoj vek trajanja i zato je veoma važno reagovati što pre kako bi se dokazala krivica počinioca nasilja (voditelj, recimo, navodi primer da na čaši mogu biti njegovi otisci prstiju, ali ako se ona opere, otisaka neće biti. Slična stvar je i ovde, ali nije tako trivijalna i zato nasilnici gotovo po pravilu ostavljaju tragove koji mogu ukazati na njihovu krivicu).
5. Sumiranje (5 minuta)
Voditelj uz pomoć učesnika ponavlja najbitnije segmente naučene u prethodne tri radionice. Ako učesnici zaborave neke od obrađenih celina, voditelj ih podseća na njih i daje dodatna objašnjenja ukoliko je to potrebno i podseća na materijal koji će učesnici dobiti.