Online komunikacija
Danas deca ne prave razliku između stvarnog života i online života.
Ona retko koriste sajtove namenjene deci, ali vrlo često koriste društvene mreže dizajnirane za odrasle kao što su Facebook, Instagram, Twitter, Youtube, Pinterest, Snapchat, Viber, Whatsapp…
Biti na Instagramu i Snapchat-u “obavezno” je kod svih školaraca uzrasta od 5-og razreda, a i mlađih.
Na društvenim mrežama provode nekoliko sati dnevno. Druženje sa drugarima iz škole je, takođe, preko društvenih mreža.
Koje god sajtove koriste, deca i roditelji treba da shvate da sve ove veb stranice može da vidi svako ko ima pristup Internetu.
Greške koje deca prave na društvenim mrežama
Pod pojmom elektronske komunikacije podrazumevaju se komunikacije koje se obavljaju uz posredovanje bar jednog računara. Ove komunikacije mogu biti između dva ili više računara i nekog drugog uređaja, na primer, mobilnog telefona, običnog telefona, faksa itd. Ovakve komunikacije mogu biti jednosmerne ili u oba smera.
Kod jednosmernih komunikacija zainteresovana osoba ostavlja sadržaj koji želi da drugi vide na nekom mestu na internetu (web strana, forum, blog…). Ovaj sadržaj je u principu svima dostupan. Na ovaj sadržaj se može postaviti i komentar, koji je takođe svima dostupan, ali se može uputiti i elektronsko pismo onom koji je prikazao materijal na internetu.
Dvosmerne komunikacije se obavljaju između dva ili više učesnika. Takve komunikacije mogu biti: razmena poruka u realnom vremenu pri čemu poruke mogu biti kucane ili glasovne, razmena elektronske pošte ili programi za razgovor preko interneta kada je uz prenos zvuka, moguć i prenos slike.
Elektronske komunikacije omogućavaju brzu, laku i besplatnu komunikaciju među korisnicima. Međutim, s obzirom na to da poruke kroz računarsku mrežu prolaze kroz veliki broj računara, pri čemu se svaki put kopiraju, to ovaj način komunikacije nije bezbedan. Zbog toga u ovakvim komunikacijama ne treba iznositi podatke koje bi neko mogao zloupotrebiti.
Online komunikacija je vid elektronske komunikacije gde sagovornici istovremeno na nekoj društvenoj mreži ili nekom alatu za komunikaciju razmenjuju informacije. U današnje vreme najveći broj ovakvih komunikacija odvija se putem svima poznatih društvenih mreža Fejsbuk, Tviter, Tik-To, Instagram… Naravno da upravo na društvenim mrežama dolazi do najvećeg broja digitalno nasilja ili su one idealan teren za druge oblike nasilja koji mogu da se dogode neopreznim korisnicima, a to su pre svega deca i mladi (fizičko, psihičko …).
Imate li ideju gde sve ostavljamo digitalne i elektonske tragove?
Ovo je jedna mini radionica za nastavnike koji treba da azbeleže spisak dnevnih aktivnosti nastavnika, zaposlenih i odraslih ljudi, koji na dnevnom nivou ostavljaju digitalni i elektronski trag svesni i nesvesno. Nastavnici su imali zadatak da napišu neke situacije iz života. Došli smo do liste od oko 20-ak istih ili sličnih situacija:
1. budjenje mobilnim telefonom (zabeleženo)
2. Video nadzor u zgradi/na parkingu (nemaju ga sve zgrade…)
3. Vožnja automobilom (kamere u gradu na raskrsnicama)
4. Plaćanje parkinga za automobil mobilnim telefonom (zabeleženo)
5. Recimo bankomat, podizanje novca sa bankomata (zabeleženo)
6. Često kada dođemo na posao nazovemo kući da proverimo da li su deca ustala, otišla u školu, doručkovala… neko ima roditelje kojima se često javlja…(zabeleženo)
7. Možda još neki poziv mobilnim telefonom u toku posla.
8. Kad krenemo kući obično obavimo kupovinu koju plaćamo karticom. Ovde bar dva puta ostavimo svoj trag kupovina karticom, video nadzor u prodavnici.
9. Benzinska pumpa, opet kamera i plaćanje karticom (ne mora svaki dan)
10. Po povratku s’ posla svratimo u vrtić ili školu po našu decu, opet video nadzor škole, parkinga i sl.
11.
……………
20.
21. Oko 23h podešavamo ’’navijamo’’ mobilni telefon za buđenje sutradan ujutro.
Da ne zaboravimo ukoliko imamo Smart TV priključen na internet a koji je u nekim domovima uključen i po pola dana eto nama višesatnog praćenja.
Ovde nije naveden ni jedan pristup internetu tokom dana a to radimo bar deset puta tokom dana.
Verujem kada bi i vi napravili listu da bi imali najmanje 20 tačaka. Mladi imaju više zapisa od nas mada drugačijeg kaarkter ajer oni su stalno na internetu.
I tako kada se završi dan ili kada ustanemo sutra ne možemo reći Gde sam bio juče, pojma nemam šta sam radio, gde sam bio a znam da sam bio na puno mesta?
E ako se mi ne sećamo ima puno njih koji su sve zabeležili jer ostavljamo digitalne tragove u svakodnevnom životu.
Šta sve Fejsbuk zna o nama?
Podaci neophodni za kreiranje naloga koje korisnik mora da navede su: svoje ime, e mail adresa, datum rođenja i pol.
Ovo su informacije koje su javne.
Javno dostupne informacije su: ime, profilna slika, mreža, korisničko ime i korisnički ID, i te informacije su dostupne svima na internetu.
Fejsbuk podatke o korisnicima dobija svaki put kada oni stupe u kontakt sa veb lokacijom Fejsbuka (npr. kada pogledate profil druge osobe, nekome pošaljete poruku, potražite stranicu ili prijatelja, kliknete na oglas, koristite neku aplikaciju itd.).
Kada korisnik objavi fotografiju ili video-zapis, Fejsbuk može da dobije i dodatne podatke poput vremena, datuma i mesta fotografisanja odnosno pravljenja video zapisa.
Podaci se, prikupljaju sa računara, mobilnog telefona ili nekog drugog uređaja preko koga se pristupa Fejsbuku. U te podatke mogu da spadaju IP adresa, lokacija, vrsta pretraživača ili stranice koje korisnici posećuju ..
Informacije koje Fejsbuk sakupi o svojim korisnicima može koristiti za rad sa oglašivačima koji kupuju reklamni prostor.