Oblici nasilja i najčešći oblici zloupotrebe dece na internetu
Na internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih načina iskorišćavanja dece. Veliki broj tih organizacija legalno su prijavljena preduzeća, humanitarne ili nevladine organizacije sa pravnim identitetom.
Njihovo predstavljanje u javnosti nedvosmisleno upućuje na službe za pružanje raznih vrsta pomoći, počev od humanitarnih materijalnih donacija, preko psihološke pomoći ugroženim grupama (deci razvedenih roditelja, deci sa lošim materijalnim i socijalnim statusom, itd.), pa sve do poslovnih ponuda sa dobrim i sigurnim zaradama. Međutim, ispod „šarenog plašta“ primamljivih mogućnosti za bolji život najčešće se kriju ciljevi trafikinga, prostitucije, raznih vrsta krađa i drugih načina iskorišćavanja žrtava.
S druge strane, postoje anonimni sajtovi iza kojih stoje kriminalističke grupe koje deluju potpuno ilegalno, dok u treću grupu spadaju pojedinci (psihijatrijski slučajevi) koji imaju direktan pristup žrtvi u nameri da ostvare svoje ciljeve, od kojih je na prvom mestu seksualno zlostavljanje. Zajednička osobina takvih „lovaca“ jeste njihov neverovatno „iskren“ nastup, pun emocija, razumevanja i saosećanja prema potencijalnoj žrtvi.
Oblici nasilja na internetu, i kako ih prepoznati
Aktivnost na internetu koja šteti ili može da šteti detetu je nasilje na internetu. Javlja se u različitim oblicima, između ostalog kao:
Slanje poruka neprimerenog sadržaja, koje stručnjaci nazivaju verbalno nasilje.
Slanje fotografija koje veđaju detetovo dostojanstvo, integritet, slobodu i bezbednost.
Podsticanje govora mržnje i mržnje uopšte na internetu.
Podsticanje komunikacije uvreda i nipodaštavanja.
Prosleđivanje tuđih fotografija na komentar ili bilo kakvog sadržaja o drugome sa zahtevom na komentar.
Povređivanje privatnosti upadanjem u tuđi kompjuter i čitanjem tuđih sadržaja komunikacije na internetu, ali i krađom tuđe lozinke.
Slanje neželjene pošte, spemova i virusa putem elektronske pošte ili na bilo koji drugi način na internet mreži.
Lažno predstavljanje i upotreba lažnog identiteta, pogotovo ako se pri tome ostvari neka korist i nekom drugome nanese bilo kakva šteta.
Proizvodnja i distribucija dečje pornografije smatra se jednim od najnemoralnijih oblika nasilja na internetu.
Najčešći oblici zloupotrebe dece na internetu su:
- Trafiking
- Krađa
- Blud
- Sugestija
- Vršnjačko nasilje
- Hakerisanje
- Child Groomi
- Pedofilija
- Phishing
- Sextortion
- Live streaming
Krađa – u direktnom ili indirektnom obliku je još jedna u nizu vrsta zloupotrebe maloletnika preko interneta. Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj prepoznavanje psihološkog profila maloletnika oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U drugim varijantama u istu svrhu moguće je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama.
Blud – jedan od najrasprostranjenijih oblika zloupotrebe dece. Statistički je dokazano da je svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Napadi na njih uglavnom počinju druženjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lažnog predstavljanja „lovaca“. Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim zlostavljanjem ili silovanjem.
Sugestija – oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultuje teškim bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu, mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice tinejdžerskog uzrasta.
Vršnjačko nasilje – Vršnjačkim nasiljem putem interneta naziva se podsticanje grupne mržnje, napadi na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i pretećih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi.
Hakerisanje je oblik uznemiravanja mladih na internetu. Hakeri koriste svoje napredno kompjutersko znanje i vještine da bi neovlašćeno ušli u tuđe kompjuterske sisteme i time napravili štetu, ali, ponekad, i dobit za sebe. Jedan od načina odbrane od hakera je da se prave dobre tzv. „jake“ šifre, koje se ne mogu lako otkriti. Preporučuje se kombinacija slova i brojeva, upotreba velikih i malih slova. Važno je šifru čuvati samo za sebe i ne deliti je ni sa prijateljima. Kod kupovine na internetu voditi računa o privatnosti svojih podataka i o ozbiljnosti sajta kojem prosleđujemo podatke.
Pedofilija (grč. παιδοφιλία παις, dete) i (φιλία, ljubav, prijateljstvo) je naklonost seksualnom iskorištavanju dece istog, suprotnog, ili oba pola. Zbog težine posledica, ovakva nastranost je strogo zakonski kažnjiva u svim zemljama. Pedofilija spada u oblik poremećaja ličnosti. Ovde dolazi do pogrešnog izbora seksualnog objekta, a to su najčešće deca. Može biti heteroseksualna i homoseksualna. Poremećaj se ređe javlja i kod žena. Heteroseksualni pedofili biraju decu uzrasta od 8 do 10 godina, dok homoseksualni pedofil bira stariji uzrast. Seksualno zlostavljanje maloletnih lica predstavlja bilo koji vid eksploatacije mlađih od 18 godina u cilju seksualnog zadovoljavanja od strane starije osobe. Ono može da obuhvata telefonske razgovore, traženje od maloletnog lica da pokaže intimne delove tela ili pokazivanje intimnih delova tela od strane punoletnog lica detetu ili maloletnom licu, milovanje, snimanje pornografskih fotografija nastalih seksualnim zlostavljanjem dece ili maloletnih lica i pokazivanje pornografskog materijala, pokušaj izvršenja seksualnog odnosa nad maloletnim licima, incest sa detetom ili maloletnim licem, silovanje deteta ili maloletnog lica, primoravanje na prostituciju i slično. (Izvor sajt MUP Srbije).
Termin „gruming“ (childgrooming na engleskom), odnosno uznemiravanje dece u svrhe seksualnog iskorišćavanja odnosi se na aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem da se uspostavi prijateljski odnos i emotivna veza, kao i zadobijanje poverenja deteta i da se smanje detetove inhibicije kao priprema za seksualnu aktivnost sa detetom, ili u cilju eksploatacije deteta (kao što je iskorišćavanje dece za rad).
Zadobijanje poverenja deteta u cilju iskorišćavanja u seksualne svrhe (grooming) podrazumeva psihološku manipulaciju u obliku pozitivnog podsticaja i primene taktike postepenog zadobijanja poverenja, pomoću aktivnosti koje su obično zakonite, ali kasnije vode u nezakonite aktivnosti. Ovo se radi da bi se zadobilo poverenje deteta kao i poverenje onih koji su odgovorni za dobrobit deteta. Uz to, odnos poverenja sa porodicom obezbeđuje da roditelji deteta teže poveruju u potencijalne optužbe.
Da bi uspostavile dobar odnos sa detetom i sa porodicom deteta, osobe koje se trude da zadobiju poverenje deteta da bi ga iskoristile u seksualne svrhe postupaju na nekoliko načina:
Na primer, takve se osobe preterano zanimaju za tuđe dete, nastoje da postanu detetov „posebni“ prijatelj da bi zadobile poverenje deteta.
U nekim slučajevima ti ljudi daju poklone ili novac detetu bez posebnog povoda (igračke, lutke, itd.).
Počinioci ponekad detetu pokazuju pornografski materijal —video snimke ili slike, nadajući se da će dete kasnije lakše prihvatiti takve aktivnosti, pošto im je takvo ponašanje već predstavljeno kao normalno.
Oni ponekad samo razgovaraju o temama koje imaju veze sa seksom.
Ovo su samo neki od metoda kojima se počinioci koriste da bi zadobili poverenje i naklonost deteta koje im kasnije omogućava da sa detetom rade šta god požele. (preuzeto sa Net patrola)
Neki od mogućih vidova uznemiravanja na internetu
Navedene stranice ne moraju uvek biti u funkciji uznemiravanja ali treba biti oprezan prilikom posete ovim starnicama.
Web stranice koje promovišu nepravilne navike u ishrani, kao što su bulimija i anoreksija, mogu biti oblici uznemiravanja mladih na internetu. Takvi sadržaji mogu motivisati mlade ljude na identifikaciju sa zdravstveno nezdravim modelima i podsticati mladu osobu da se nepravilno hrani i samopovređuje na taj način.
Chat – room – Četovanje (eng.: čavrljanje) je oblik komunikacije dva ili više korisnika putem računala i računalne mreže u realnom vremenu (real-time). Radi se o vrlo kratkim porukama koje korisnik vidi čim ih njegov sugovornik pošalje (obično pritiskujući tipku Enter). U nekim četovima postoje tzv. sobe u kojima istovremeno priča i do nekoliko desetaka (pa i stotina) korisnika, u nekima je razgovor ograničen na nekoliko učesnika, dok neki mogu da kombinuju obe vrste. Za neke četove ne treba ništa osim Web pregledača i Java programskog jezika, dok su neki prerasli u posebne računarske programe, od kojih su najpoznatiji Windows Live Messenger (bivši MSN Messenger), Skype, Yahoo! Messenger, ICQ, Google Talk itd.
Govor mržnje – najopštije se definiše kao usmeni ili pisani govor koji se svodi na javno izazivanje ili posticanje mržnje prema određenoj grupi (ili pojedinoj osobi) na osnovu nekog njenog određenja (rasnog, etničkog, verskog, jezičkog) u svrhu stvaranja netrpeljivosti, prezira, razdora, negativnog stereotipa, podsticanja diskriminacije i neprijateljstva, upućivanja pretnji, podsticanja i izazivanja nasilja i/ili raspaljivanja već postojeće mržnje, s tim što se ona kroz javni govor mržnje razvija, jača i produbljuje. U poslednje vreme, govor mržnje obuhvata i govor koji je usmeren na izazivanje ili podsticanje mržnje i netrpeljivosti prema polu i seksualnoj opredeljenosti, a sve češće ovaj pojam obuhvata i netrpeljivost prema različitom političkom i drugom mišljenju, obrazovanju, socijalnom statusu, kao i nacionalnom i društvenom poreklu.
Web stranice koje promovišu učešće maloletnika u modnim revijama, stranice koje promovišu izbor za mis (leta, mode, plaže, maj maturantkinju, izbor za mis raznih manifestacija, pozivi na razmenu učenika i studenata u inostranstvu, besplatno učenje stranog jezika…,
Stranice koje promovišu razne humanitarne organizacije koje se kriju pod plaštom sekti
Stranice koje se predstavljaju kao zvanične stranice verski priznatih organizacija (crkva) a u pozadini se kriju sekte.
Web stranice koje promovišu pozive na “povoljna“ ili besplatna putovanja
Web stranice koje promovišu alternativne i manje poznate sportove
Web stranice koje promovišu razne nazovi psihološke radionice, besplatne terapijske seanse, duhovno prosvetljenje i izlečenje i sl.
Spisak stranica koje svojim sadržajima i aktivnostima mogu da uznemire mlade i/ili da ih podstaknu na razne oblike uznemiravanja, povlačenja u sebe, udaljavanja od porodice i drugova nije konačan. On raste iz dana u dan iz sata u sat i teško ga je kontrolisati i ažurirati.
Phishing ili pecanje je uobičajeni naziv za sajtove koji na prevaru dolaze do poverljivih podataka kao što su brojevi kreditnih kartica, korisnički podaci, šifre itd. Banke i druge kompanije koje čuvaju ovakve podatke, posebno su izložene phishingu.
Najčešći phishing scenario je da se napravi identična kopija sajta neke kompanije. Kopija se međutim nalazi na phishing serveru i svi podaci koje posetioci ostave čuvaju se na phishing serveru. Često je teško razlikovati lažni sajt od pravog, naročto kada se koriste web adrese slične pravom sajtu.
Nakon toga, obično se šalje mail u kome se od primaoca traži da sledi link naveden u mailu i da promeni ili ažurira svoje kontakt podatke. Ovakav mail bi trebalo korisnicima da bude veoma sumnjiv, iako vrlo malo kompanija upozorava svoje korisnike da ne koriste svoje podatke na ovakav način.
Sextortion je oblik seksualnog iskorištavanja i iznuđivanja seksualnih usluga od žrtve.
Najčešći oblik je ucena i pretnja privatnim fotografijama i/ili informacijama.
Najčešći izvor tih sredstava ucene su društveni mediji i deljenje privatnih informacija i fotografija u online dopisivanjima.
Ovaj oblik seksualnog iskorištavanja primenjuje se kao oblik nefizičke prisile da se prvenstveno iznudi seksualna usluga od žrtve.
Sextortion se odnosi na široku kategoriju seksualnog iskorištavanja u kojem je zloupotreba moći sredstvo prisile, kao i kategorija seksualnog iskorištavanja u kojem se preti objavom seksualnih slika ili informacija koje kao takve postaju način prisile.
Sextortion karakteriše neravnoteža moći između nasilnika i žrtve, koju počinilac koristi da prisili ili natera žrtvu da pristane na zahteve seksualne prirode ili finansijske iznude od strane agresora.
Često zlostavljač traži nove fotografije, kompromitirajuće video materijale i fotografije koje će kasnije pretvoriti u pornografski sadržaj.
Live streaming
Live streaming seksualnog zlostavljanja dece je radnja koja se odvija u realnom vremenu i nastaje kada je dete prisiljeno da se pojavi pred web-kamerom i da se uključi u seksualno eksplicitno ponašanje ili da bude podvrgnuto seksualnom zlostavljanju.
Često su u ovaj oblik uključeni članovi porodice ili uže zajednice deteta koji ga prisiljavaju da nastupi pred web-kamerom i komuniciraju sa potencijalnim kupcima.
Ovi događaji se putem interneta prenose do počinioca ili kupca koji je platio i koji gleda ili traži određenu vrstu zlostavljanja koju bi gledao u realnom vremenu.
Neki od znakova sajber uznemiravanja
Istraživanje koje je radila organizacija stopcyberbullying.org pokazala je da samo 5% dece prijavljuje sajber uznemiravanje roditeljima! Neka deca se plaše reakcije roditelja i toga da će im kompjuter i mobilni telefon biti oduzet, druga deca se jednostavno stide toga što im se dešava i ne žele da se povere roditeljima ili bilo kome starijem. Razlozi su razni, a koliko god imali sa detetom dobar odnos može se desiti da vam ovakve stvari prećuti. Ukoliko je vaše dete žrtva ovakvog maltretiranja može se desiti da:
Provodi dosta vremena za kompjuterom ili odgovarajući na poruke na telefonu i vidno je uznemireno posle toga.
Izbegava da razgovara o svojim onlajn aktivnostima
Zatvara ono što radi na kompjuteru čim neko prođe pored ekrana
Naglo prestane da koristi kompjuter ili mobilni telefon
Ima problema sa spavanjem
Naglo ima slabiji uspeh u školi
Ne oseća se dobro, ima glavobolje, problema sa stomakom
Neraspoloženo je, depresivno, tužno
Naglo prestane da se druži sa prijateljima sa kojima se do tada družilo
Danas deca ne prave razliku između stvarnog života i online života.
Ona retko koriste sajtove namenjene deci, ali vrlo često koriste društvene mreže dizajnirane za odrasle kao što su Facebook, Instagram, Twitter, Youtube, Pinterest, Snapchat, Viber, Whatsapp…
Biti na Instagramu i Snapchat-u “obavezno” je kod svih školaraca uzrasta od 5-og razreda, a i mlađih.
Na društvenim mrežama provode nekoliko sati dnevno. Druženje sa drugarima iz škole je, takođe, preko društvenih mreža.
Koje god sajtove koriste, deca i roditelji treba da shvate da sve ove veb stranice može da vidi svako ko ima pristup Internetu.
Digitalno nasilje je kompleksno – često podrzumeva fuziju svih oblika zlostavljanja deteta od eksploatacije dece, verbalnog, emocioanlnog i seksulanog zlostavljanja i na kraju fizičke torture. Danas deca ne prave razliku između stvarnog života i online života. Danas deca ne prave razliku između stvarnog života i online života.
Ona retko koriste sajtove namenjene deci, ali vrlo često koriste društvene mreže dizajnirane za odrasle kao što su Facebook, Instagram, Twitter, Youtube, Pinterest, Snapchat, Viber, Whatsapp…
Biti na Instagramu i Snapchat-u “obavezno” je kod svih školaraca uzrasta od 5-og razreda, a i mlađih.
Na društvenim mrežama provode nekoliko sati dnevno. Druženje sa drugarima iz škole je, takođe, preko društvenih mreža.
Koje god sajtove koriste, deca i roditelji treba da shvate da sve ove veb stranice može da vidi svako ko ima pristup Internetu.
Ona retko koriste sajtove namenjene deci, ali vrlo često koriste društvene mreže dizajnirane za odrasle kao što su Facebook, Instagram, Twitter, Youtube, Pinterest, Snapchat, Viber, Whatsapp…
Biti na Instagramu i Snapchat-u “obavezno” je kod svih školaraca uzrasta od 5-og razreda, a i mlađih.
Na društvenim mrežama provode nekoliko sati dnevno. Druženje sa drugarima iz škole je, takođe, preko društvenih mreža.
Koje god sajtove koriste, deca i roditelji treba da shvate da sve ove veb stranice može da vidi svako ko ima pristup Internetu.
Specifičnost ove vrste nasilja je ogromna publika koja može da prati proces zlostavljanja, kao i permanentnost zlostavljanja jer tragovi nasilja zauvek ostaju na internetu.
Socijalne ili društvene mreže su interaktivni društveni mediji koji pružaju korisnicima mogućnost stvaranja:
ličnih veb stranica, tema, grupa foto galerija i onlajn prijatelja
uz visok nivo međusobne povezanosti svih elemenata društvene mreže uz brigu za samostalno određivanje nivoa privatnosti svakog pojedinca.
Društvena mreža (eng. social network) je termin za oblik ljudske interakcije pri kojoj se:
komunicira sa postojećim poznanicima
upoznaju nove osobe radi ostvarivanja društvenih ili poslovnih kontakata
razmenjuju podaci i mediji među korisnicima.
Ono što je sigurno je da većina osnivača najvećih društvenih mreža na svetu nije imala nikakve rđave ili zle namere prilikom projektovanja istih, pri čemu smo danas svedoci da se veliki broj socijalnih mreža od strane pojedinaca ili grupa koristi u raznorazne negativne svrhe. No, krenimo redom.
Različite aktivnosti dece na internetu smatraju se manje ili više rizičnim, jer mogu da im ugroze bezbednost i da ih izlože različitim neprijatnostima.
Vrste rizika:
Komercijalni (reklame, sponzorstva, spemovi…)
Agresivni (nasilje, zastrašivanje, govor mržnje)
Seksualni (pornografija…)
Vrednosno obojeni (rasizam, predrasude, saveti…)
Rizik koji donose socijalne mreže je i mogućnost digitalnog nasilja. Pod digitalnim nasiljem podrazumevamo sve slučajeve u kojima neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, računar, kameru…) i internet da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio. Digitalnim nasiljem se ne smatraju slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje, kao ni prijateljska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta.
Šta je neprikladan sadržaj?
Internet je divno mesto za zabavu koje sadrži mnogo edukativnog i zanimljivog materijala za mlade i decu svih uzrasta, pa i za starije osobe. Međutim, internet sadrži i dosta „neprikladnog materijala“, što mnoge roditelje može zabrinuti. Na kraju krajeva internet nije kreiran s ciljem da bude prijateljsko okruženje za decu i mlade!
Roditelji moraju biti svesni da na internetu postoje sajtovi koji promovišu pornografiju, drogu, nasilje, versku netrpeljivost, rasnu i polnu diskriminaciju ili npr. sobe za ćaskanje u kojima se stariji ljudi predstavljaju kao deca da bi tako pridobili ostalu decu da razgovaraju sa njima. Velika popularnost tzv. instant poruka u poslednjih nekoliko godina značajno povećava mogućnost zbližavanja dece s potencijalno opasnim odraslim osobama.
Dakle svaka vrsta sadržaja neprikladnog karaktera u kojoj se javlja govor mržnje, mogućnost seksualne zloupotrebe ili nasilja nad decom, mladima i odraslima, pri čemu su ugrožena osnovna ljudska prava, smatra se neprikladnim sadržajem na internetu.
Takođe, tekst, fotografija, video koji su: eksplicitno seksualnog sadržaja; agresivni; ponižavajući; rasistički, nacistički, seksistički i drugi, koji diskriminišu određenu grupu ljudi koji podstiču na samopovređivanje, anoreksiju, bulimiju, korišćenje narkotika, ili bilo šta drugo što vas uznemirava smatra se neprikladnim sadržajem.
Šta je neprikladno ponašanje?
Neprikladni sadržaji sa sobom povlače i neprikladno ponašanje onih koji ih postavljaju na socijalnim mrežama ali i onih koji ih distribuiraju i šire. Neki od oblika neprikladnog ponašanja su:
prosleđivanje i stavljanje uznemiravajućih i neprimerenih snimaka na internet,
uznemiravanje mejlovima, uvredljivog ili pretećeg sadržaja,
različiti vidovi uznemiravanja na društvenim mrežama na internetu…
Ako ovome pridodamo i slanje SMS poruka uvredljivog ili pretećeg sadržaja, uznemiravanje telefonskim pozivima (lažno predstavljanje, ćutanje, vređanje, pretnje), snimanje mobilnim telefonom ili kamerom, onda smo nabrojali većinu oblika digitalnog nasilja.
Da li ste znali i da su lanci sreće zabranjeni na internetu. Nikada ne šaljite lance sreće elektronskom poštom. Pristup mreži će vam biti uskraćen. Obavestite svog mrežnog administratora ukoliko primite lanac sreće.
Kako da reagujemo?
Bolje sprečiti nego lečiti. Takva poslovica važi i za sprečavanje digitalnog nasilja, stoga dajemo par saveta koji se odnose pre svega na mlade ali i na odrasle.
Saveti za decu i mlade:
Ponašati se prema nepoznatima na internetu kao prema strancima koje srećemo na ulici
Proveriti informaciju sa interneta
Ne ostavljati lične podatke na internetu (imena, adrese, brojeve telefona…)
Izabrati nadimak na četu koji nije provokativan
Ne pristajati na susret sa osobom koju znaš isključivo preko interneta ukoliko za to nemaš dozvolu roditelja
Čak i ako roditelji odobre susret, nije poželjno ići sam, već isključivo sa odraslom osobom u koju imaš poverenja
Obavesti roditelje ili drugu osobu od poverenja (pedagoga, psihologa, nastavnika) u slučaju neprimerenih poruka
Sprečiti dalji dolazak neprimerenih poruka od strane drugih korisnika upotrebom opcija BLOCK ili IGNORE
Potrudi se da fotografije koje stavljaš na internet ne budu dostupne nepoznatim osobama
Čuvati se lažnih profila
Zaštiti se od neželjenih mejlova
Ne uznemiravati druge svojim onlajn aktivnostima.
Par saveta za nastavnike i roditelje:
Provoditi što više vremena sa svojom decom i naučiti ih što više o računarima
Informisati se o opasnostima na internetu i da potom o tome razgovarati sa decom.
Naučiti ih da ne daju svoje lične podatke, brojeve telefona, fotografije, video snimke i da ne pristaju na susrete sa nepoznatim osobama
Postaviti računar u dnevnu sobu a ne u dečiju
Podsticati korišćenje računara kao sredstva za učenje a ne samo za druženje i zabavu
Korisno je upoznati internet prijatelje Vaše dece
Ohrabriti dete da odabere „privatni“ ili „zatvoreni“ profil kako ne bi bio dostupan svima koji požele da ga vide
Podsticati dete da za prijatelje na društvenim mrežama prihvata samo osobe koje poznaje i objasniti mu da može da blokira neželjenu osobu
Možete ograničiti pristup određenim sajtovima, rečima ili fotografijama.
Ko može da nam pomogne?
Pravni okvir koji reguliše ovu oblast:
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala (2006.god)
Fakultativni protokol o prodaji dece, dečijoj prostituciji i dečijoj pornografiji, iz Konvencije o pravima deteta
Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv sajber kriminala (2001.god)
Konvencija o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i zlostavljanja ( maj 2011.god)